Још једно милосрђе, са благословом Епископа Шумадијског Господина Јована, учињено је у Колубарском намесништву.
Верско добротворно старатељство упутило је пакете подршке у намирницама, појединцима и породицама. Свештенство је поделило поклоне као најосновније дарове онима којима се бриге, болести и немаштина, не само ублажују него, за који користан корак напред, умањују.
Различита здравствена и имовна стања, године и околности, ову посету са даровима примила су као предиван, људски, из срца уручен поклон.
Топла нада, изаткана уверењем да их посећују они што и о људским душама брину, умањила је тако и све животне тешкоће и подржала уверење да брига једних за друге не јењава. У тим даровима видела се веза којом се учвршћују братски односи, рука пријатеља продужује, људскост што не јењава.
Можда су погледи задовољства говорили више од помисли шта би се у таквим околностима могло рећи. Или од речи које би могле сусрете дародаваца и примаоца, као слику међусобног поштовања, да представе.
Ако се добро може срцем видети, онда се захвалност може у оку препознати. Пријатељство се потврђује да би се лоше удаљило и не припада само једној, већ обема странама. И овом приликом биле су то обе стране. Ова што даје и она која је дарове примила.
