Са благословом Високопреосвећеног митрополита, и уз несебичну помоћ протојереја-ставрофора Велибора Ранђића архијерејског намесника Јасеничког, свештенство овог намесништва имало је част да посети бројне породице и појединце својих парохија.
Ове посете биле су истинска прилика да се, из срца, чују болне и неизречене бриге људи, као и да се олакшају њихови терети. Пакети помоћи били су само видљиви знак љубави и пажње које су носили са собом.
Сви они којима је помоћ уручена нису крили радост и захвалност. Људи су у тим тренуцима били окружени не само даровима, већ и дубоким осећањем припадности и сигурности. Било је то као топла рука у хладним данима, као снага која долази не само од људи, већ од вере која их носи кроз животне буре. Људи су били дубоко дирнути, јер су осетили да нису сами, да је ту, у најтежим тренуцима, била Црква која се брине за њих, која их подржава и која, уместо речи, пружа дела љубави.
Не само пакети, већ и присуство, топли разговори и људска срца, били су оно што су људи највише ценили.
У овим тренуцима, осетили су истинску снагу заједнице, снагу која није мерљива материјалним стварима, већ је њена суштина у људској бризи, у правим вредностима које Црква носи.
Свака посета била је као благослов, као светло које разбија тамни облак, као сигурност која долази са вером.
